KLIPING Beograd

Možeš da budeš na svadbi, a da na kraju svi pričaju o torti. 🎂

Isto je i sa brendovima. Share of Voice pokazuje koliki deo ukupne pažnje u kategoriji pripada tebi, a koliki konkurenciji.

U albumu smo pokazali kako to izgleda u praksi.

Ko je torta u tvojoj kategoriji?

𝗞𝗮𝗸𝗼 𝗷𝗲 𝗴𝗼𝗿𝗸𝗶 𝘇𝗲𝗹𝗲𝗻𝗶 𝗰̌𝗮𝗷 𝗽𝗿𝗲𝘀̌𝗮𝗼 𝗽𝘂𝘁 𝗼𝗱 𝗿𝗶𝘁𝘂𝗮𝗹𝗮 𝗱𝗼 𝗻𝗮𝗽𝗶𝘁𝗸𝗮 𝗸𝗼𝗷𝗶 𝗱𝗮𝗻𝗮𝘀 𝗻𝗮𝗿𝘂𝗰̌𝘂𝗷𝗲𝗺𝗼 𝗯𝗲𝘇 𝗿𝗮𝘇𝗺𝗶𝘀̌𝗹𝗷𝗮𝗻𝗷𝗮?

Iza tog p**a krije se nešto mnogo zanimljivije od promene ukusa - 𝗚𝗮𝘂𝘀𝗼𝘃𝗮 𝗸𝗿𝗶𝘃𝗮, 𝘁𝗲𝗼𝗿𝗶𝗷𝗮 𝗱𝗶𝗳𝘂𝘇𝗶𝗷𝗲 𝗶𝗻𝗼𝘃𝗮𝗰𝗶𝗷𝗮 𝗶 𝗻𝗮𝗰̌𝗶𝗻 𝗻𝗮 𝗸𝗼𝗷𝗶 𝗽𝗿𝗼𝗶𝘇𝘃𝗼𝗱 𝗽𝗼𝘀𝘁𝗮𝗷𝗲 𝘁𝗿𝗲𝗻𝗱, 𝗮 𝘁𝗿𝗲𝗻𝗱 𝗻𝗼𝗿𝗺𝗮.

Čitajte novi blog i otkrijte gde se vi nalazite na Gausovoj krivoj.

🔗 Link do bloga: https://kliping.rs/blog/gaus-u-kafeteriji-kako-je-gorki-caj-presao-put-od-rituala-do-trenda/

𝗞𝗼 𝗯𝗿𝗲𝗻𝗱𝘂 𝗯𝗼𝗹𝗷𝗲 𝗺𝗲𝗻𝗷𝗮 𝗶𝗺𝗲, 𝗼𝗻 𝘀𝗮𝗺 𝗶𝗹𝗶 𝗶𝗻𝘁𝗲𝗿𝗻𝗲𝘁? 👀

Pizza Hut je 2009. privukao pažnju nazivom 𝗧𝗵𝗲 𝗛𝘂𝘁, koji je koristio u delu komunikacije kao kraću i moderniju verziju svog prepoznatljivog imena. Reakcije su bile pomešane, a kompanija je ubrzo pojasnila da nije reč o zvaničnoj promeni imena.

Ovog leta, Vaseline se našao u sličnoj, ali spontano nastaloj situaciji. Nakon što je izgovor imena brenda u videu korejske kreatorke zazvučao kao 𝗕𝗮𝘀𝗲𝗹𝗶𝗻𝗲, internet je prihvatio novu verziju i pretvorio je u viralnu šalu. Vaseline nije pokušao da je ispravi, već joj se pridružio i „Baseline“ uneo u sopstvenu komunikaciju.

Na prvi pogled, ideja je slična: igra sa imenom poznatog brenda. Razlika je u tome kako je nastala. The Hut je bio potez brenda, dok je Baseline prvo postao šala publike, a tek onda deo komunikacije Vaselinea.

Upravo zato je Baseline zanimljiv primer kako brend može da iskoristi već postojeći viralni trenutak, bez pokušaja da ga sam proizvede.

Avgust je bio topao, ali ne samo zbog temperatura. ☀️

Doneo nam je priče o velikim uspesima, lepim gestovima, brizi o prirodi i idejama koje gledaju daleko u budućnost. Od zlata za Srbiju i umetnosti koja oplemenjuje bolničke dane, do novih koraka u zaštiti prirode i planova koji vode čak do Antarktika.

I ovog meseca izdvajamo pet dobrih vesti koje vredi sačuvati. 💛

Creativity Before AI 🎒 Back to School Edition

Brojimo sitno do 1. septembra, pa je pravo vreme da se prisetimo kako je Back to School marketing izgledao pre generativne veštačke inteligencije.

Od Woolworth’s oglasa iz 1953. i Levi’s kampanje koja je ubeđivala škole da je farmerkama mesto u učionici, do Amazona, Applea i Aviation Gina, ideje su se menjale zajedno sa navikama, tehnologijom i vremenom u kojem su nastajale.

Pet kampanja, skoro sedam decenija marketinga i pet različitih kreativnih pristupa povratku u školu.

Koja vam je najzanimljivija? 🎒

Od 2. avgusta 2026. u EU primenjuju se nova pravila transparentnosti za sadržaj napravljen ili izmenjen pomoću veštačke inteligencije. Korisnicima mora biti jasno kada komuniciraju sa chatbotom ili gledaju AI generisan ili izmenjen sadržaj, uključujući deepfake.

Oznaka ipak nije obavezna za svaki tekst nastao uz pomoć AI. Ako je sadržaj prošao ljudsku proveru i postoji urednička odgovornost za njegovo objavljivanje, označavanje nije obavezno.

A šta ovo znači za Srbiju? Srbija još nema zakon koji uređuje veštačku inteligenciju i njenu primenu u medijima, ali je propis u pripremi u skladu sa evropskim standardima. NUNS je već usvojio politiku korišćenja AI, dok Kodeks novinara i novinarki Srbije zahteva transparentnost i odgovornost pri njenoj upotrebi.

Nova pravila EU zato pokazuju pravac u kojem bi uskoro mogla da se razvija i domaća regulativa.

🥤 Coca-Cola je želela da osveži identitet, a da ostane nepogrešivo Coca-Cola. Novi globalni vizuelni sistem zato čuva najprepoznatljivije elemente brenda, ali je njegovo predstavljanje otvorilo i nekoliko sasvim novih tema.

Font Better With deo publike podsetio je na Marlboro, „fridge cigarette“ postao je deo Gen Z priče, a približavanje izgleda klasične Coca-Cole i Zero Sugar pokrenulo je raspravu o razlikovanju proizvoda.

📊 Posebno je zanimljivo šta se dogodilo kada je novi identitet stigao do publike. U jednom istraživanju 35% ispitanika izdvojeni font spontano je povezalo sa Marlborom, dok 87% uopšte nije znalo da je Coca-Cola promenila identitet.

Novi blog je priča o dizajnu, ali još više o tome šta se događa kada značenje brenda više nije samo u rukama brenda.

🔗 Čitajte na Kliping blogu.
https://kliping.rs/blog/novi-identitet-coca-cole-izmedju-tradicije-i-novih-znacenja/

📷 Izvor fotografije: BP&O / bpando.org

𝗞𝗹𝗮𝘀𝗶𝗰𝗶 𝘀𝘂 𝘃𝗲𝗰̌𝗻𝗶. 𝗧𝗲𝗺𝗽𝗲𝗿𝗮𝘁𝘂𝗿𝗲, 𝗻𝗮𝗱𝗮𝗺𝗼 𝘀𝗲, 𝗻𝗶𝘀𝘂. 🎨☀️

Malo smo prilagodili istoriju umetnosti avgustovskoj realnosti. Jer, realno, kome je po ovoj vrućini do ozbiljnih tema? 😅

Koje delo najbolje opisuje vaše trenutno stanje?

Izvor originalnih reprodukcija: Wikipedia

Nekada smo na mreže dolazili da vidimo šta rade ljudi koje poznajemo. Danas sve češće dolazimo da vidimo šta će nam algoritam ponuditi sledeće. 📱

Promena se ne ogleda samo u tome koliko objavljujemo, već i u našem odnosu prema platformama. Javni prostor postaje tiši, publiku biramo pažljivije, a prisustvo na mrežama sve češće doživljavamo kao obavezu, umesto kao spontano druženje.

Društvene mreže nisu izgubile našu pažnju. Izgubile su deo svoje društvenosti.

Izvor: Social Media Today

Problem nije samo u tome što su slike sve savršenije. Problem je što im i dalje verujemo kao da su dokaz stvarnosti. 👁️

Kako upozorava Brené Brown, američka autorka i istraživačica, u svetu filtera, obrade fotografija i pažljivo režiranih kadrova, vizuelna pismenost postaje jednako važna kao i medijska. Ne treba da prestanemo da verujemo sopstvenim očima, već da naučimo da se zapitamo šta je ostalo van kadra. 📷