Booka

Bulevar vri.

Subota.

Petak u odrazu.

Za nekoliko decenija, kompjuteri će verovatno moći i da misle samostalno. To nas navodi da se zapitamo šta uopšte znači biti čovek, i daje poseban značaj mom inicijalnom pitanju: šta je misao? Iz čega ona nastaje? U kakvom je odnosu s nama koji je pomislimo? Nije svaka misao racionalna, nije svaka misao svrsishodna – za razliku od algoritma – čovek ima i mračne misli, prljave misli, zle misli, divlje i bolesne misli. Zašto? Tu se prisećamo stare razlike između duha, duše i tela, i dovoljno je da čovek posluša neku Šopenovu klavirsku kompoziciju kako bi razumeo šta se sve tu krije. Sistem koji je svestan sebe, to je jedna stvar, a sistem koji ispunjava čežnja nešto je sasvim drugo.

TREĆE CARSTVO
SADA NA PROMO PRODAJI ZA SAMO 990 DINARA!

Link je u komentaru

Jak petak u najavi.

Važno je imati visok zid pun knjiga.

Tu, pedesetak koraka dalje, tako ti se barem čini u sjećanju, grob je majke pisca Ive Andrića. Nije to bio sporedan podatak, nije nikako, štoviše, valjda i niste nikad došli teti Finki na grob, a da ne prođete i pored nje, i da ne spomenete jedno drugom kako je Ivo Andrić kao gimnazijalac bio zaljubljen u Finku, i da ju je mnogo godina kasnije tražio kada je dolazio u posjetu gradu. Bilo je to 1960, pozvonio joj je na vratima, ali nje nije bilo kod kuće. Znalo se čak i to da je bila kod pedikera – u to su vrijeme sve žene imale problema s kurjim očima – on je na komadiću papira napisao poruku i gurnuo je kroz otvor za pisma. Sljedeće godine, krajem ljeta 1961, teta Finka je iznenada umrla, a dva mjeseca kasnije u Stockholmu su objavili da je Andrić dobio Nobelovu nagradu. Dok su čistili njezin stan, koji je poslije preuzela općina, nisu se sjetili da potraže papirić s njegovom porukom. Ako je taj papirić postojao, ako ga teta Finka nije izmislila, skupa s tom neostvarenom ljubavnom pričom.

SARAJEVO, PLAN GRADA

Link je u komentaru

Septembar je leto koje smo čekali.

A vi?

Šaremo društvo.