IntroSpectrum

❓️Kako da se odnosimo prema emocijama na zdraviji način?

Potiskivanje nije jedina opcija.
Postoje strategije koje nam mogu pomoći da emocije razumemo i regulišemo.

Koraci u emocionalnoj regulaciji:

1️⃣. Imenujte emociju.

Pre nego što pokušate da promenite način na koji se osećate, zastanite i pokušajte da odgovorite:

❓️Šta trenutno osećam?

Samo imenovanje emocije može doprineti njenom lakšem razumevanju i regulaciji (Lieberman et al., 2007).

2️⃣. Zapitajte se šta vam emocija poručuje.

Emocije često nose informacije.

Na primer:

• tuga može ukazivati na gubitak;
• strah može signalizirati opaženu opasnost;
• ljutnja može ukazivati na povredu granica.

Cilj nije da svaka emocija bude „tačna“, već da istražimo šta nam govori (Barrett, 2017).

3️⃣. Napravite pauzu pre reakcije.

Između emocije i ponašanja postoji prostor.

Kratak zastoj može pomoći da odgovor bude promišljeniji, a ne automatski.

Nekada je dovoljno nekoliko sporijih udaha ili kratka šetnja (Gross, 2015).

4️⃣. Razlikujte emociju od ponašanja.

Možete osećati ljutnju.....a ipak ne povisiti ton.

Možete osećati strah.....a ipak uraditi ono što vam je važno.

Emocija nije isto što i reakcija
(Gross & John, 2003).

5️⃣. Budite radoznali prema sebi.

Umesto pitanja:

„Zašto sam ovakav/ovakva?“

pokušajte da postavite pitanje:

„Šta je dovelo do toga da se ovako osećam?“

Samosaosećanje i radoznalost često doprinose efikasnijoj emocionalnoj regulaciji od samokritike (Neff, 2003).

6️⃣. Kada potražiti podršku?

Ako emocije:

• dugo traju;
• značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje;
• dovode do povlačenja iz odnosa ili aktivnosti.

U tom slučaju, razgovor sa psihologom može biti koristan prvi korak.

Traženje pomoći nije znak slabosti.

Za kraj...

Ne možemo birati koje će se emocije pojaviti.

Ali možemo učiti kako ćemo se prema njima odnositi.

Hvala što čitate i pratite naš sadržaj.

Naše objave imaju edukativni karakter i ne predstavljaju zamenu za psihoterapiju.

✍️: dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
🌐 www.introspectrum.rs

❓️Šta se dešava kada potiskujemo emocije?

Nemoguće je ispoljiti svaku emociju koju osetimo. Međutim, istraživanja pokazuju da dugotrajno potiskivanje emocija može imati psihološke i fiziološke posledice (Gross, 1998).

❓️Šta je potiskivanje emocija?

Potiskivanje emocija predstavlja pokušaj da prikrijemo ili umanjimo spoljašnje ispoljavanje emocije nakon što se ona već pojavila.

❗️Važno je razlikovati potiskivanje od emocionalne regulacije, koja podrazumeva širi skup strategija upravljanja emocijama (Gross, 1998; Gross & John, 2003).

❓️Šta kažu istraživanja?

Osobe koje češće koriste potiskivanje emocija imaju veću verovatnoću da iskuse:

• viši nivo fiziološkog stresa;
• manje pozitivnih emocija;
• slabiji osećaj bliskosti u odnosima;
• niže zadovoljstvo međuljudskim odnosima (Gross & John, 2003).

❓️Zašto je to tako?

Potiskivanje zahteva dodatni mentalni napor.

Umesto da se emocija obradi, osoba ulaže kognitivne resurse u kontrolu njenog ispoljavanja, što može povećati psihološko opterećenje (Richards & Gross, 2000).

❓️Da li je potiskivanje uvek loše?

❗️Ne.

U pojedinim situacijama ono može biti korisno, na primer tokom hitnih intervencija ili u okolnostima kada je potrebno kratkoročno zadržati prisebnost.

Problem nastaje kada postane dominantan i dugoročan način suočavanja sa emocijama (Bonanno, 2004).

❓️Šta je zdrava alternativa?

➡️ Prihvatanje emocija – umesto da se borimo protiv onoga što osećamo, dozvoljavamo sebi da emocije postoje.

➡️ Kognitivna reinterpretacija – pronalaženje novog ugla gledanja na situaciju. Umesto da automatski verujemo prvoj misli koja nam se javi, zastanemo i pokušamo da sagledamo i druga moguća objašnjenja.

➡️ Fleksibilna emocionalna regulacija – koristimo različite strategije u zavisnosti od situacije, umesto da uvek reagujemo na isti način.

Savremena istraživanja pokazuju da ovakvi pristupi pomažu da se bolje nosimo sa emocijama, imamo stabilnije raspoloženje i kvalitetnije odnose sa drugima (Aldao, Nolen-Hoeksema & Schweizer, 2010; Webb, Miles & Sheeran, 2012).

❗️Važno: Prepoznavanje emocije nije isto što i prepuštanje emociji.

Možemo:

✓ prepoznati emociju;
✓ prihvatiti da postoji;
✓ odlučiti kako ćemo odgovoriti.

Emocija ne određuje naše ponašanje — način na koji je regulišemo pravi razliku (Gross, 2015).

💭 Zaključak:

Emocije nisu problem.

Način na koji se odnosimo prema njima može doprineti većem ili manjem psihološkom blagostanju.

Razumevanje emocija predstavlja važan korak ka njihovoj efikasnijoj regulaciji.

Hvala što čitate i pratite naš sadržaj.

Naše objave imaju edukativni karakter i ne predstavljaju zamenu za psihoterapiju.

✍️: dr Tanja Petrović, psiholog i psohoterapeut
🌐 www.introspectrum.rs

👉 https://www.introspectrum.rs/edukacije-psiholoske-radionice-novi-sad-beograd-online/

➡️ Motivacija i disciplina često se spominju zajedno, ali predstavljaju različite psihološke procese.

💪 Motivacija je unutrašnji ili spoljašnji podsticaj, koji nas pokreće da započnemo neku aktivnost.

👇 Ona može biti veoma snažna, ali je često promenljiva i zavisi od raspoloženja, okruženja i životnih okolnosti.

🏋️ Disciplina, sa druge strane, predstavlja sposobnost da nastavimo sa aktivnošću, čak i kada motivacija oslabi. Upravo zbog toga disciplina omogućava dugoročnu doslednost u ostvarivanju ciljeva.

➡️ Osoba koja se oslanja isključivo na motivaciju može lako odustati kada naiđe na prepreke. Nasuprot tome, disciplinovana osoba razvija navike koje joj pomažu da istraje i u teškim periodima.

🔶 Istraživanja ukazuju da su navike i samokontrola važni temelji uspešnog ponašanja.

➡️ Motivacija nam pomaže da napravimo prvi korak, dok disciplina omogućava da nastavimo put do cilja. Zbog toga se disciplina često smatra pouzdanijim osloncem od trenutnog osećaja inspiracije.

✅ Poznato istraživanje koje su sproveli Angela Dakvort i saradnici (2009) pokazalo je da su istrajnost i dosledan trud značajno povezani sa uspehom u različitim oblastima života, često više nego trenutni talenat ili početni entuzijazam.

Ovi rezultati ukazuju da dugoročni uspeh ne zavisi samo od toga koliko smo motivisani, već i koliko smo spremni da redovno ulažemo napor.

✳️ Disciplinovane osobe lakše razvijaju zdrave navike, poput redovnog vežbanja, učenja ili kvalitetnije organizacije vremena.

Takve navike vremenom zahtevaju sve manje mentalnog napora jer postaju deo svakodnevne rutine. To smanjuje potrebu da svakog dana tražimo novu motivaciju za iste zadatke.

🌟 Disiplina takođe doprinosi većem osećaju lične efikasnosti i samopouzdanja.

Svaki ispunjeni cilj dodatno jača veru u sopstvene sposobnosti. To stvara pozitivan krug u kojem uspeh podstiče dalju doslednost i odgovornost.

🏆 Iako je motivacija važna jer pokreće promenu, disciplina omogućava da ta promena postane trajna.

Zato se može reći da motivacija započinje put ka cilju, ali upravo disciplina najčešće dovodi do njegovog ostvarenja.

✨ Samim tim, ne bi morali biti toliko zabrinuti ukoliko osetimo da nam fali motivacija. Disciplina je ta koja iznosi naše planove i snove na videlo.

👉 Motivacija je samo varnica…
Disciplina je plamen. 🔥

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

💖 Kompatibilnost u partnerskim relacijama često se smatra ključem uspešne veze, ali psihološka istraživanja pokazuju da je ona mnogo složenija od pukog „slaganja karaktera“.

➡️ Brojna istraživanja ukazuju da slične vrednosti, životni ciljevi i pogledi na važne životne teme imaju veći značaj za dugoročnu stabilnost veze nego zajednička interesovanja.

✨ Psiholog Džon Gotman je, proučavajući hiljade parova tokom više decenija, pokazao da način na koji partneri rešavaju sukobe bolje predviđa uspeh veze nego to koliko retko ulaze u konflikt.

➡️ Drugim rečima, nije presudno da li postoje neslaganja, već kako se o njima razgovara.

🔶 Takođe, partneri koji uvažavaju jedno drugo i traže zajednička rešenja imaju veće šanse da održe kvalitetan odnos.

Zajedničko rešenje ima mnogo bolji efekat na bliskost nego savršeno rešenje dato samo od jedne strane.

➡️ S druge strane, stalna kritika, prezir i povlačenje iz komunikacije povezani su sa većim rizikom od prekida odnosa.

✅ Istraživanja takođe ukazuju da kompatibilnost nije nešto što partneri jednostavno pronađu, već nešto što zajedno razvijaju. Ljudi se tokom života menjaju, pa se menja i njihov odnos.

➡️ Upravo zato su prilagođavanje i spremnost na razgovor važniji od ideje da postoji „savršena osoba“.

✳️ Isto tako, partneri koji otvoreno razgovaraju o očekivanjima i potrebama češće prijavljuju veće zadovoljstvo vezom.

👉 Važnu ulogu ima i sposobnost da se razume partnerova perspektiva, čak i kada se sa njom ne slažemo. Empatija smanjuje konflikte i povećava osećaj povezanosti među partnerima.

🌟 Takođe, zajedničko provođenje kvalitetnog vremena doprinosi očuvanju bliskosti i jačanju osećaja pripadnosti.

💝 Psihološka istraživanja pokazuju da mali svakodnevni gestovi pažnje često imaju veći uticaj na kvalitet veze nego povremeni veliki romantični gestovi.

✳️ Zato se kompatibilnost može posmatrati kao spoj sličnih vrednosti, kvalitetne komunikacije i spremnosti na zajednički rast.

☀️ Umesto traganja za idealnim partnerom, korisnije je razvijati odnos u kojem se oba partnera osećaju prihvaćeno, saslušano i poštovano.

✨ „Savršen“ partner se ne pronalazi. On se razvija pred našim očima i on je jednim velikim delom direktna reakcija na sve naše prednosti i mane koje pokazujemo kroz pružanje i primanje bliskosti.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

☀️🥵 Visoke temperature ne opterećuju samo telo. Mogu uticati na raspoloženje, koncentraciju, toleranciju na frustraciju i, generalno, na način na koji reagujemo na druge ljude.

🌡️ Sigurno ste primetili burnije reakcije ljudi tokom leta (u saobraćaju, dok čekate u redu, na poslu, u bliskim relacijama...). Kada je organizam preopterećen toplotom, više energije troši na regulaciju telesne temperature. Zato se lakše javljaju umor, napetost, razdražljivost i ozbiljno opada nivo tolerancije na frustraciju (Anderson, 2001).

😡 Istraživanja najčešće ukazuju na vezu između visokih temperatura i porasta agresivnih misli, osećanja i ponašanja. Kad nam je vruće, skloniji smo tumačenju tuđih postupaka kao neprijateljskih, što ozbiljno uvećava verovatnoću da ćemo reagovati svađalački.

❗ Napomena:

Vrućina je statistički povezana sa agresijom, ali ona nikako nije opravdanje za neadekvatno ponašanje.

🤯 Stres izazvan vrućinom može negativno uticati na pažnju, radnu memoriju i donošenje odluka. Zato na vrućini češće zaboravljamo, grešimo, odlažemo obaveze, ređe zastanemo i realno procenimo situaciju već reagujemo nepromišljeno (Almas i sar., 2019/2020).

😴 Loš san kao posredni faktor:

✅ Velika međunarodna studija pokazala je da više noćne temperature skraćuju san, najviše u pravcu kasnijeg uspavljivanja i češćeg buđenja tokom noći. Manjak sna zatim može doprineti lošijem raspoloženju i slabijoj emocionalnoj kontroli narednog dana (Minor i sar., 2022).

❗ Osetljive kategorije:

✅ Vrućina posebno može opteretiti osobe koje već imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem, starije osobe, malu decu, ljude koji rade napolju ili u pregrejanim prostorijama, bez mogućnosti rashlađivanja.

➡️ Pregled 35 studija pokazao je da su visoke temperature i toplotni talasi u vezi sa većim korišćenjem službi za mentalno zdravlje (Thompson i sar., 2018).

🥤🧊 Praktične smernice:

💡 Tokom vrućine, korisno je smanjiti očekivanja od sebe i drugih: praviti pauze, unositi dovoljno tečnosti, izbegavati nepotrebne konflikte i odložiti važne razgovore ili odluke, ako smo iscrpljeni.

Vrućina ne određuje naše ponašanje, ali menja uslove u kojima reagujemo. Razumevanje toga pomaže nam da imamo više obzira prema sebi i drugima.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

➡️ Etički kodeksi postoje kako bi prvenstveno zaštitili klijente i očuvali profesionalni odnos.
Samim tim, od neprocenjivog značaja je poznavanje i poštovanje etičkih pravila u psihoterapiji.

☀️ Princip poverljivosti.

✅ Psihoterapeut ne sme deliti informacije iz terapijskog procesa sa bilo kim (porodicom, partnerom, prijateljima ili kolegama), bez saglasnosti klijenta.

Izuzetak: kada postoji ozbiljna opasnost po život ili bezbednost klijenta ili nekog iz njegovog okruženja.

❌ Dvostruki odnosi nisu dozvoljeni.

✅ Terapeut ne može da bude istovremeno:
prijatelj, poslovni partner, član porodice, nadređeni ili podređeni ili osoba sa kojom postoji drugi blizak odnos.

Takve situacije mogu narušiti objektivnost i bezbednost psihoterapije.

❌ Zabranjen je bilo koji vid iskorišćavanja klijenta.

✅ Psihoterapeut ne sme koristiti svoj položaj radi: finansijske koristi, lične promocije, emotivne podrške za sebe, ostvarivanja ličnih interesa na račun klijenta.

❗ Odgovornost za granice uvek je na psihoterapeutu.

❌ Romantični i seksualni kontakti nisu prihvatljivi.

✅ Etika psihoterapije zabranjuje romantične ili seksualne odnose između psihoterapeuta i klijenta zbog neravnopravnog odnosa moći i mogućnosti ozbiljne štete za klijenta.

❌ Nije dozvoljeno raditi izvan svojih kompetencija.

✅ Ako psihoterapeut nema dovoljno znanja ili iskustva za određeni problem, nije etično da nastavi rad bez dodatne edukacije, supervizije ili upućivanja drugom stručnjaku.

❌ Nije dozvoljeno nametati lične stavove.

✅ Psihoterapeut ne sme da nameće: politička uverenja, verske stavove, moralne vrednosti, životne izbore ili odluke.

Uloga terapeuta je da pomogne klijentu da donese sopstvene odluke, a ne da odlučuje umesto njega.

❗ Profesionalne granice, poverljivost, poštovanje autonomije i odgovorno ponašanje nisu formalnost – oni su osnova sigurne i kvalitetne psihoterapije.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

➡️ Film "Inception" fascinirao je publiku idejom da se kroz razne nivoe snova može ući u najdublje slojeve ljudskog uma.

Iako je radnja filma naučna fantastika, ona se dotiče tema koje su veoma prisutne i u psihoterapiji snova.

➡️ U terapijskom radu snovi se često posmatraju kao simboličan jezik kojim psiha izražava emocije, konflikte i neispunjene potrebe.

🔆 Baš kao što junaci filma istražuju skrivene delove uma, terapeut i klijent zajedno istražuju značenja snova.

➡️ Snovi ponekad otkrivaju osećanja kojih osoba nije potpuno svesna tokom budnog života.

🔆 Likovi u filmu prolaze kroz različite nivoe sna, dok se u terapiji često govori o različitim nivoima razumevanja unutrašnjeg iskustva.

➡️ Jedan isti san može imati više značenja, u zavisnosti od životne situacije osobe koja ga sanja.

🔆 Zbog toga terapeuti uglavnom ne n**e gotova tumačenja, već pomažu klijentu da pronađe sopstveno značenje simbola.

➡️ U filmu sećanja i emocije mogu oblikovati kroz snove, što podseća na način na koji snovi odražavaju naše unutrašnje doživljaje.

🔆 Posebno je zanimljivo kako se granica između stvarnosti i unutrašnjeg sveta u filmu povremeno zamagljuje i ostaje otvorena do samog kraja.

➡️ Slično tome i u psihoterapiji se istražuje kako naša unutrašnja uverenja utiču na način na koji doživljavamo realnost.

🔆 Snovi često prikazuju probleme u metaforičkom obliku, umesto direktno.

➡️ Zato analiza snova može pomoći osobi da sagleda svoju situaciju iz nove perspektive.

🔆 Film nas podseća da um nije samo mesto logike, već i prostor mašte, emocija i sećanja. Kroz film možemo videti bezbroj scena koje upravo pokazuju igru mašte i logike.

➡️ Psihoterapija snova koristi upravo taj prostor kao izvor samorazumevanja i ličnog razvoja.

🔆 Najverovatnije je zato "Inception" toliko dobro prošao i kod kritike, a i kod publike – jer nam govori da logika i mašta nisu razdvojeni i da oni pod uticajem emocija mogu praviti nezamislive psihološke avanture.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

➡️ Iako se danas mnogo više priča o mentalnom zdravlju, i dalje smo
svedoci raznih predrasuda kada je reč o mentalnim poremećajima. U ovoj
objavi ukazujemo na neke od najčešćih.

❌ Mentalni poremećaji su znak slabosti.

✅ Mentalni poremećaji nisu ni u kakvoj vezi s karakterom ili snagom.

Reč je o složenoj kombinaciji genetskih i sredinskih faktora. Svetska zdravstvena organizacija izveštava da svaka 4. osoba tokom života može razviti probleme vezane za mentalno zdravlje.

❌ “To je sve samo u tvojoj glavi.” “Samo misli pozitivno.”

✅ Simptomi mentalnih poremećaja su stvarni i mogu dovesti do ozbiljnih
posledica.

Ignorisanje često može samo da pogorša stanje. Pozitivno razmišljanje ne može izlečiti depresiju, anksioznost ili druge poremećaje. Podrška i (farma)terapija su ti koji pomažu.

❌ Ljudi koji boluju od mentalnih poremećaja su opasni.

✅ Svega 4% ukupnog nasilja u društvu je počinjeno od strane osoba s
mentalnim poremećajem.

Većina nije opasna. Mnogo češće su oni ti koji
pate, koji su žrtve nasilja i kojima treba podrška.

❌ Depresija je samo tuga.

✅ Depresija je kompleksan poremećaj koji može uključivati osećaj bezvrednosti, umor, gubitak interesovanja za stvari koje su nas
zanimale, probleme sa koncentracijom, spavanjem…

Ne radi se o prolaznoj emociji tuge, koju svi osećamo s vremena na vreme.

❌ Deluješ dobro, dakle, dobro si.

✅ Spolja često sve može izgledati o.k., dok neko istovremeno vodi
nevidljive borbe u sebi.

Naočigled može delovati da je osoba skroz
funkcionalna (ide na posao, podiže decu…) a da se istovremeno bori s depresijom ili anksioznošću.

❌ Psihoterapija je samo za “teške slučajeve”.

✅ Psihoterapija je za svakog ko želi da bolje razume sebe i svoje relacije s drugima.

Nije neophodno čekati ozbiljnu krizu da bi
potražio/la pomoć. Kao i kad je reč o fizičkom zdravlju, preventiva je jako važna i kada je reč o mentalnom zdravlju.

❗ Razbijanjem predrasuda smanjujemo stigmu, kojoj su svakodnevno, u
raznim oblicima, izloženi ljudi koji pate od nekog mentalnog poremećaja.

Zato hajde da zajedno gradimo prostor za razumevanje i podršku. ❤️

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

💭 U prilici smo da krajem juna uvedemo nekoliko dodatnih termina za psihoterapiju.

📩 Sve detalje, kao i formular za zakazivanje, možete pronaći na našem sajtu:

🌐 www.introspectrum.rs
👉 Psihoterapija

💬 Radujemo se saradnji! 😊