Simplast

Soooviceee,

Proverite vaše sandučiće, jer vam je stigao najvažniji mail do polaska na Zlatibor - preliminarna lista!

Hvala vam na velikom broju prijava i vidimo se uskoro!🥰

Vaš Simplast tim💙

Specifične osobine gljiva, „nisu ni korenje, ni cveće, ni semena”, dugo su dovodile naučnike u dilemu o njihovom mestu u sistemu živog sveta. Gljive su velika i veoma heterogena grupa organizama. One su, posle insekata, druga po brojnosti grupa organizama na planeti. Njihove uloge univerzalnih razlagača, potencijalnih izvora hrane i lekova, kao i mnoge nove (dobijanje novih koloranata, građevinskog materijala i upotreba za remedijaciju) obezbeđuju im mesto među organizmima koji su omogućili lavinu promena u ljudskoj civilizaciji.

Dr Jasmina Glamočlija je doktor bioloških nauka i naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS). Bavi se mikologijom, biologijom gljiva i biljaka, hemijom prirodnih proizvoda, metabolomikom i ispitivanjem farmakološke aktivnosti prirodnih matrica.

Zaposlena je u IBISS-u od 1990. godine, gde je istraživač i rukovodilac tima Laboratorije za mikologiju. Učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim projektima i autor je i koautor više od 230 naučnih radova, sa preko 8.000 citata i h-indeksom 50.

Dobitnica je drugog mesta na takmičenju „Najbolja tehnološka inovacija“ 2019. godine, a prema podacima Google Scholar-a i Scopus-a, svrstava se među najcitiranije naučnike u Srbiji. Članica je više domaćih i međunarodnih stručnih i naučnih društava iz oblasti mikologije, biologije i biomedicine.

Vaš Simplast tim💜

Da li ste spremni da preživite apokalipsu?
Društvena igra MIKROPOLIS predstavlja jedinstveni spoj nauke i zabave, nastao kroz projekat popularizacije nauke uz podršku Centra za promociju nauke. MIKROPOLIS je razvijan zajedno sa učenicima, studentima, nastavnicima i istraživačima iz Beograda, Niša i Kragujevca, koji su udružili znanje i kreativnost kako bi kreirali igru inspirisanu bakterijama. Radnja vas vodi u postapokaliptični svet u kojem su bakterije jedini preživeli oblici života. Kao vođe različitih bakterijskih kolonija, igrači osvajaju nove sredine, razvijaju posebne osobine, suočavaju se sa katastrofama i bore se za opstanak. Kroz uzbudljivu igru upoznaćete stvarne biološke procese i naučne koncepte poput horizontalnog transfera gena, CRISPR-Cas sistema, selektivnog pritiska i rekombinacije. Saznaćete kako bakterije opstaju u različitim sredinama, poput otpadnih voda, rudnika ili vulkana. Imaćete priliku da sretnete poznate naučnike koji će svojim otkrićima uticati na tok igre. Pobednik je igrač koji na kraju igre osvoji najviše poena i izgradi najuspešniju bakterijsku koloniju.

Marija Nedeljković je asistent i istraživač saradnik na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Završila je osnovne studije Molekularne biologije i fiziologije i master Genetičkog inženjerstva i biotehnologije na istom fakultetu, kao i master program Komunikacija nauke i inovacija na Univerzitetu u Trentu. Njeno istraživanje usmereno je na sekretorni sistem tipa III kod bakterija koje podstiču rastenje biljaka i interakcije biljka–bakterija. Učestvuje u tri COST akcije i bila je rukovodilac projekata popularizacije nauke „Kod očitaj, bakteriju pitaj“ i „MIKROpolis – nauka u kartama“. Učestvuje u realizaciji praktične nastave na više kurseva na Biološkom fakultetu. (1/3)

Nastavak u komentaru...

Vaš Simplast tim 💙

Samoubilačko ponašanje je veoma ozbiljan problem današnjeg doba. Pretpostavlja se da nastaje kroz interakciju faktora sredine, koji deluju kao okidači, i nasleđenih bioloških činilaca, koji predstavljaju predispoziciju za razvoj samoubilačkog ponašanja. Važnu komponentu biološke predispozicije čine geni i genetičke varijante koje se nalaze, pre svega, u genima neurotransmiterskih sistema, kakav je serotoninski sistem. Način na koji se ovaj efekat ispoljava nije do kraja poznat, ali je njegovo razumevanje važno kako za bolje razumevanje samoubilačkog ponašanja, tako i za razvoj novih terapijskih principa i lekova, a najvažnije – za prevenciju pokušaja samoubistva.

Dr Lana Radenković je naučni saradnik u Centru za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Biološkom fakultetu završila je osnovne studije i master studije, a potom i doktorske studije na smeru Molekularna biologija eukariota. Tema njene doktorske disertacije bila je bioinformatička predikcija fenotipa psihijatrijskih poremećaja, sa posebnim osvrtom na pokušaj samoubistva, primenom dinamičkog modelovanja serotoninske presinapse. U okviru projekta Fonda za nauku Republike Srbije READ-DM1, bila je angažovana na razvoju alata za analizu sekvenci dobijenih sekvenciranjem pomoću proteinskih nanopora. Takođe učestvuje u nacionalnom programu skrininga novorođenčadi na spinalnu mišićnu atrofiju. U okviru rada u laboratoriji bavi se molekularnom dijagnostikom retkih bolesti, a učestvuje i u organizaciji i realizaciji praktične nastave na kursu Molekularna biologija eukariota na Biološkom fakultetu.

Vaš Simplast tim🩵

Iiiiiii konačnoooo... trenutak koji smo svi jedva čekali! Prijave za učesnike su zvanično otvorene i trajaće do 2. oktobra u 23:59🎉

Link za prijavu nalazi se u opisu profila🔗

Budite brzi i osigurajte vaše mesto na vreme - broj mesta je ograničen.

Vidimo se na Zlatiboru🤩

Vaš Simplast tim🩵

Uspostavljanje dugoročnih ljudskih staništa na Marsu predstavlja primarni cilj savremene astrobiologije i svemirskog inženjeringa, pri čemu održivost misija direktno zavisi od integracije biljaka u bioregenerativne sisteme za održavanje života (BLSS). Ovo predavanje pruža sveobuhvatan pregled astrobotanike, uključujući istorijsku komponentu, analizirajući fiziološke i molekularne odgovore biljaka na ekstremne marsovske stresore: toksični regolit prožet perhloratima, hipobaričnu atmosferu, povišeno kosmičko zračenje i smanjenu gravitaciju, koja modifikuje gravitropizam i transport fitohormona. Poseban fokus stavljen je na ulogu sistematike i filogenije kroz proces bioprospekcije – identifikaciju taksona (poput mahovina i paprati) i ključnih familija cvetnica (𝘍𝘢𝘣𝘢𝘤𝘦𝘢𝘦, 𝘉𝘳𝘢𝘴𝘴𝘪𝘤𝘢𝘤𝘦𝘢𝘦, 𝘚𝘰𝘭𝘢𝘯𝘢𝘤𝘦𝘢𝘦...) čiji genetski kapaciteti n**e rešenja za metabolizam u ekstremnim uslovima. Kroz koncept „sintetičke filogenije” i primenu CRISPR-Cas9 tehnologije, osvetljava se transformacija klasične agronomije u napredno ekosistemsko inženjerstvo. Konačno, vrši se naučna dekonstrukcija pop-kulturnih prikaza svemirske poljoprivrede i razmatraju duboka bioetička i filozofska pitanja planetarne zaštite, antropocentrizma i iniciranja nove, divergentne evolutivne grane zemaljskog života van matične planete.

Prof. dr Peđa Janaćković je redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka. Njegov naučni i nastavni rad obuhvata sistematiku i filogeniju biljaka, fitohemiju, etnobotaniku, biologiju ekstremofila i astrobiologiju.

Autor je više udžbenika, praktikuma i brojnih naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima, a učestvovao je i rukovodio velikim brojem nacionalnih i međunarodnih istraživačkih projekata. Član je više domaćih i međunarodnih naučnih društava i uredništava stručnih časopisa, a aktivno doprinosi i popularizaciji nauke kroz rad sa mladima, medijima i naučno-popularnim manifestacijama.

Vaš Simplast tim💜

Sve sovice na grani znaju da je Simplast kviz jedan od top tri utisaka sa Kongresa 💥

Konačno je došla PRIJAVA ZA SIMPLAST KVIZ!

Kao što tradicija već nalaže, Simplast kviz vam donosi nova znanja, timski rad i smeh do suza. Ove godine smo za vas pripremili erupciju saznanja i zabave. Zato osigurajte svoje mesto na najzanimljivijem Simplast dešavanju!

Broj takmičara u timu je ograničen na tri igrača. Prijave koje ne ispoštuju ovo pravilo smatraće se nepotpunim i neće biti razmatrane. Naša preporuka je da se tim sastoji iz članova različitih godina studija, međutim ovo nije uslov za učešće.

Prijava se zatvara u utorak 27.10. u 23.59h

Link do prijave nalazi se na sajtu i vašim studentskim mejl adresama.

🧡